уторак, 01. новембар 2011.

Epanjel Breton



Temperament
Epanjel Breton je inteligentan pas, lak za čuvanje i treniranje za lov. Nežan je, poslušan uvek spreman da udovolji. Veseo je oprezan, odan porodici. Ova energična rasa je veoma aktivan i entuzijastičan lovac. Bretonac je nezavisan pas, dobre naravi i nezahtevan. Zbog njegove uzuzetne energičnosti, potreban mu je svakodnevni psiho-fizički trening, inače može dapostane hiperaktivan, nestabilan ako mu se nagomilava energija. Ukoliko ga ne koristite za lov, morate redovno da ga vodite u duge šetnje. Pri tom vodeći računa da je pas uvek iza ili ispred vas. Nikada nemojte da dopustite da ide ispred, jer vođa uvek vodi čopor, a to treba da bude čovek.
Potreban mu je strog, ali smiren, pouzdan i samouveren  vlasnik koji ume da postavi jasna pravila ponašanja i granice koje pas mora da poštuje. Bretonac zahteva ranu socijalizaciju sa ljudima i drugim psima. Dobar je sa decom ukoliko se druži sa njima od malena. Zbog jakog lovačkog nagona, bretonac voli da luta, pa vodite računa da je njegov prostor bezbedan.
Epanjol Breton je izuzetno prilagodljiv pas, alko se adaptira na svaki tip terena bilo da je ravničarski, planinski ili šumovit. Otporan je na hladnoću i vlagu, što je među psima retkost. Uglavnom se koristi za lov na jarebice, šljuke i zečeve, a u lovu je neumoran. Poseduje izuzetan instikt za dovlačenje lovine iz vode.
Bretonac je omiljen pas među lovcima, između ostalog i zbog njegove srednje veličine, što olakšava transport psa na lovište. Koristi se i kao pas za pratnju zbog svoje vesele naravi.
 
Uslovi odgoja i nega
Bretonac nije pas za stan. Izuzetno je aktivan i energičan i potrebno mu je veliko dvorište. Otporan je na hladnoću i vlagu. Veoma je izdržljiv i potreban mu je svakodnevni trening. Obavezne su svakodne duge šetnje, a bretoncu najviše odgovara vlasnik koji bi ga vodio sa sobom na džoging.
Redovno četkajte dlaku ovog psa, a kupajte ga samo ako je neophodno. Proveravajte mu uši, naročito ako je bio u lovu. Bretonac se malo linja.
 
Zdravstveni problemi: Epanjel breton je prilično otporna rasa, mada ponekad pati od displazije kukova.
 
Životni vek 10 do 12 godina
 
Istorijat
Epanjel breton potiče iz centra francuske provincije Bretanje, po kojoj je i dobio ime. Nastao je ukrštanjem narandžastog i belog setera i još jednog, nepoznatog francuskog psa. Pretpostavlja se da potiče i od Velškog springer španijela, zbog sličnosti. Bez dileme jedna je od najstarijih rasa ptičara u Francuskoj.
Odgajivačka selekcija stvorila je visoko upotrebljivog ptičara, kakvog danas poznajemo. Imao je premijeru na izložbi pasa u Francuskoj 1896. godine.
 
Opšti izgled: Elegantan i stamen, veoma snažan mali pas.Pun supstance, ali bez težine. Živahan, sa otresitim pogledom. On pokazuje tip malog, kvadratičnog psa punog energije.
 
Proporcije: Dužina tela jednaka je visini grebena (pas može da se stavi u kvadrat). Pune grudi dopiru do visine laktova.
 
Glava: Idealan odnos lobanje i njuške je 3:2, odnosno oko 12 cm prema 8 cm.
 
Karakter: Uravnotežen, bezazlen, blag. Strastven lovac. Druželjubiv. Idealan pratilac.
Glava:
 
Lobanja: Posmatrano od napred, kao i iz profila, lobanja je zaobljena. Gledano odozgo, strane njuške su takođe zaobljene. Granične linije lobanje i njuške su paralelne ili veoma blago divergentne. Mereno u visini jagodičnih kostiju širina lobanje iznosi približno 11-12 cm.
 
Stop: Uprkos blagom nagibu, jasan prekid.
Lični deo:
 
Nosna pečurka: U tamnijim bojama tela, bez obzira da li je pas beo i oranž, beo i braon ili crn i beo. Nozdrve dobro otvorene.
 
Njuška: Ravna, kraća od lobanje.
 
Usne: Tanke, prilično napete, priležuće. Postrano gornja usna blago prekriva donju.
 
Zubalo: Potpuno makazasto.
 
Nadočni lukovi: Čine blag luk.
 
Oči: Prilično okrugle, postavljene vodoravno. Boja u saglasnosti sa bojom nosne pečurke i bojom dlake. Otresit i živahan pogled.
 
Uši: Visoko usađene, trouglaste sa blago zaobljenim vrhovima. Prekrivene talasastom dlakom i nošene ravno ka obrazima. Povučene ka napred ka obrazima, vrh usne školjke ne srne se pružati preko baze lobanje.
 
Vrat: Srednje dug, Dobro ograničen od plećki. Tanka koža, meka i labava, ali ipak bez nabora.
 
Gornja linija: Ravna i čvrsta.
 
Leđa: Kratka i ravna
 
Slabine: Kratke, široke i čvrste. Duge oko 8-10 cm.
 
Sapi: Veoma blago nagnute
 
Kukovi: Niži od grebena. Blago istureni. Kvrga kuka leži u nivou leđa.
 
Grudi: Široke, sa dobro zaobljenim rebrima. Unazad dobro razvijene. Dopiru do laktova.
 
Stomak i donja linija: Dobro ali ne preterano prikupljena. Stomak nije niti hrtolik, niti strmo padajući.
 
Rep: Ravan ili opušten. Maksimalna dužina 10 cm, često blago uvrnut i završava se kićankom. Mnogi psi se rađaju bez repa.
 
Prednje noge: Vertikalne i ravne. Paralelne prema telesnoj osovini.
 
Plećke: Kose i mišićave.
 
Nadlaktice: Mišićave i dobre građe kostiju.
 
Laktovi: Priležući, niti uvrnuti, niti izvrnuti.
 
Podlaktice: Jake, suve, a ipak dobro mišićave, ravne i vertikalne.
 
Došaplje: Blago koso.
 
Šape: Suve sa usko međusobno priležućim prstima. Nešto dlake između prstiju.
 
Zadnje noge: Posmatrano od pozadi stoje potpuno vertikalno. Gledano sa strane sedna kvrga i vrh skočnog zgloba, leže gotovo na istoj vertikali.
 
Butine: Široke, dobro se pružaju na dole.
 
Skočni zglob: Nije previše uglovan.
 
Došaplje: Ravno i vertikalno.
 
Sape: Usko međusobno priležući prsti, nešto dlake između prstiju. Bez zaperaka.
 
Kretanje: Tečno, živahan iskorak, koji je naglašen tipom malog kvadratičnog, energijom nabijenog psa. U lovu prvenstveno kretanje je galop. Brzi koraci sa relativno malim osvajanjem prostora.
 
Dlaka: Bez preterivanja, tanka na telu, pre je ravna ili sasvim blago talasasta. Prednje noge sa manje bogatim talasastim zastavicama. Zadnje noge do polovine butine bogato odlakane.
 
Boja: Bela i oranž. Bela i braon. Crna i bela. Trobojna - bela oranž i crna, ili bela oranž i braon, ili boja plesni sa jednom ili drugom navedenom bojom.
 
Veličina: 47-50 cm, ±1 cm. Idealna veličina za mužjaka 48-50 cm, za ženke 47-49 cm.
 
Greške: Svako odstupanje od navedenih tačaka treba smatrati greškom čije ocenjivanje stoji u tačnom odnosu prema stepenu odstupanja.
 
Lobanja: Kvadratična, špicasto zasvođena, uska, previše okrugla. Stop isuviše izražen.
 
Nosna pečurka: Uska.
 
Njuška: Zajedno stisnuta ili kvadratična.
 
Usne: Debele, previše opuštene. Vidljiv ugao usana.
 
Oči: Svetle, kuglastog oblika, kose.
 
Uši: Nisko usađene, obešene, široke i sa ukovrdžanom dlakom. Preduge, uvijene. Bele ili sa jednom belom flekom.
 
Vrat: Isuviše tanak. Prekratak.
 
Leđa: Duga, upadajuća, zaobljena.
 
Slabine: Duge, uske, savitljive.
 
Sapi: Preuske, isuviše kose, strmo padajuće.
 
Grudi: Uske, nedovoljno duboke. Ravna rebra, špicasto svedena, deformisana, prekratke (isprekidane, kokošije).
 
Bokovi: „Masni" i labavi.
 
Rep: Predug, kratko odlakan. Vertikalno nošen. Nisko usađen u odnosu na gornju liniju.
 
Prednje noge: Došaplje isuviše nagnuto. Labavi laktovi. Šape daleko međusobom ili usko postavljene.
 
Šape: Široke, duge, isuviše okrugle, gaženjem slomljeni prsti.
 
Koža: Debela i labava, sa naborima.
 
Teške greške
Lobanja: Prejako naglašeni nadočni lukovi.
Njuška: Veoma kratka. Padajuća njuška (prejako divergentne linije)
Oči: Presvetle, ljutit pogled ili jastrebove oči, razrokost (na unutra ili na napolje)
Vrat: Podgušnjak.
Dlaka: Ukovrdžena, svilasta ili preobilna. Kratka dlaka. Nedovoljna ili preterana odlakanost. Preduge zastavice.
Diskvalifikacija: Nedostaci u tipu (nedovoljno izražene rasne odlike, tako da pas ukup- no više ne pripada toj rasi).
Veličina izvan standardom propisanih granica. Konvergencija graničnih linija lobanje i njuške (prćast nos). Bela fleka na jednom uvu. Oči unutar bele ploče. Veoma svetle ili oči različitih boja. Depigmentisani kapci. Preterano depigmentisana nosna pečurka. Predgriz ili podgriz. Nedostatak Pl, nema značaja. Pas kome nedostaje više od 2P2 je za diskvalifikaciju, kao i psi kojima nedostaje i neki drugi zub. Standardom nepropisana odlakanost, posebno jednobojni psi. Plašljivost. Agresivnost.
 
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

1 коментар:

  1. Imao sam Bretonca koji je bio mali Ajnstajn. Penjao se na metalni branik dzipa da bi dohvatio prepelice nakon lova, njuh mu se nije dovodio u pitanje, jer ako je on nesto nanjusio, to mora da postoji. Bio je malo veci u odnosu na druge bretonce, oko 60 santimetara, i imao je ogroman grudni kos. Misici su mu bili naglaseni, njuska sivkasto braon, jako tamna, zaperci na nogama jako dugi, dlaka vrlo meka, a marka mu je bila slabija strana, tj bio je prosecan sto se tice markiranja. E sad, imao je i svoje "mane" koje su itekako nervirale, ali su bile simpaticne na neki nacin. Imao je tendenciju da zavija besprekidno, kad god je vezan, a takodje je bio nekako "snob" sto se tice zenki i parenja. Nije voleo da se pari ukoliko mu se zenka dovede, vec je voleo da sam hvata svoj plen-lutalice :D. I pored toga, bio je vrstan pas, inteligencija mu je bila izrazena u tolikoj meri da je cak svoju kucicu oljustio u jednom delu da bi napravio nesto poput prozorskog okna, da, dok lezi, samo pogleda kroz isto i vidi ko nailazi u dvoriste. Inace, omiljena hrana su mu bile granule, jer je u njima video zamenu za orahe, koje je obozavao. Uzimao bi orahe i krckao zubima dok ne dodje do jestivog dela, zatim bi izbacio ljuspu iz usta i nastavio da jede poslasticu. Elem, uginuo je kada je imao 6 nepunih, nakon drugog, ovog puta uspesnog trovanja. Prvi put nije mogao da stoji na nogama, balavio je i povracao, imao diareju, ali smo svom srecom uspeli da stignemo do veterinara koji mu je dao 7-8 injekcija i rekao da ne zna psa koji bi izdrzao ovu kolicinu otrova. Sutradan je pas bio kao nov. Ali, posle mesec dana, otrovan je kasno uvece, kad veterinar nije radio, i pokusao je da pobegne, da bi se ne bi sekirali, kako vazi za pse na samrti. Uginuo je nakon 15 minuta borbe. Zvao se Foks.

    ОдговориИзбриши