Škotski Ovcar - DUGODLAKI

Temperament

Škotski ovčar (Koli) je visoko inteligentan pas. Osetljiv je, blage naravi, umiljat, lako uči i odan je. Uglavnom se dobro slaže sa drugim životinjama i ostalim psima. Po prirodi su ovčarski psi, pa im dok su mali treba braniti da teraju ljude. Poverljiv je, razigran i poslušan. Zaštitnički se odnosi prema članovima porodice, naročito prema deci. Generalno su prijateljski raspoloženi i prema ljudijma i prema životinjama.

Koli ima odličan osećaj za prostor i lako se snalazi u nepoznatom okruženju. Veoma su aktivni i energični na otvorenom prostoru. Treba ih dobro socijalizovati kako ne bi razvili strah od nepoznatih ljudi.

Koli nije ni malo agresivan, ali može da bude oprezan sa ljudima ako oseti negativne vibracije ili psihičku nestabilnost.

Ovom psu su neophodne svakodnevne duge šetnje sa vlasnikom ili članovima porodice. Potreban mu je stabilan, strog, ali smiren vlasnik koji ume da postavi pravila i da ih se pridržava. U protivnom, koli može da postane svojeglav, tvrdoglav i lenj. Treba ga dresirati nežno i autoritativno, ili će koli prestati da sarađuje.

Koli je čist pas i lako nauči higijenske navike.

 

Poreklo

 

Tačno poreklo ovog psa nije poznato, ali se zna da potiče od starih vrsta pasa stočara. Vekovima, škotski ovčar nije poznat van granica Škotske. Raniji primerci ove rase bili su manji, sa širom glavom i njuškom i koristili su se za spašavanje iz vode, čuvanje stada i vođenje stoke na pijace Škotske i Engleske. Naziv su dobili po škotskoj ovci crne glave po imenu „koli“. Od 1860. godine, kraljica Viktorija je imala ove pse, pa im popularnost porasla. Imao ih je i J.P. Morgan, kao i mnogi drugi bogataši tog vremena.

Krajem XIX veka, koli je ukrštan sa ruskim hrtom (barzoj), kako bi se dobila plemenitija, uža glava i šiljata njuška. U to vreme su jedino takvi psi mogli da pobeđuju na izložbama. Tako i danas postoje dva tipa kolija: koli ovčar (kratkodlaki) i izložbeni koli (dugodlaki škotski ovčar), mnogo popularniji. U stvari, reč je o istoj rasi, sa razlikom u dužini krzna.

Neki od njegovih talenata su: spašavanje, vođenje slepih, čuvanje stada, pa i gluma. Ovaj pas je neverovatnu popularnost dobio ulogom u filmovima o čuvenom psu „Lesi“ koji je prvi put snimljen 1943. („Lesi se vraća kući“), a 2005. godine show business journal Variety je svrstao Lesi u 100ikona svih vremena.

 

Zdravstveni problemi

Koli je prilično zdrav i otporan pas. Može da ima probleme sa očima (PRA). Moguća je displazija kuka koja može dadovede do hromosti i artritisa. Na jakom suncu, potrebno im je namazati nos zaštitnom kremom, jer im je njuška osetljiva na sunce.

 

Uslovi odgoja i nega

 

Škotski ovčar može da živi u stanu, ako se dovoljno šeta i trenira. Nije aktivan u zatvorenom prostoru, pa bi bilo dobro da mu je na raspolaganju dvorište. Osetljiv je na toplotu, pa mu u letnjem periodu treba obezbediti hlad i dovoljno vode.

Koliju su potrebne svakodnevne duge šetnje i dosta treninga. Povremeno ga treba pusti da se istrči na bezbednoj površini.

Duga dlaka se lako prlja i treba ga redovno četkati, najmanje jednom nedeljno,  kako bi ostao uredan i čist. Prilikom četkanja treba paziti da se ne ošteti poddlaka. Moguće je da se krzno jako umrsi, i tada je bolje iseći deo koji se umrsio, jer četkanje može psa da boli. To naravno važi ukoliko ne pripremate psa za izložbu. Kupajte ga kada je neophodno. Dugodlaki koli se prilično linja dva puta godišnje. 

 

Životni vek: 14 do 16 godina

 

FCI standard: 

Opšti izgled: Predstavlja psa velike lepote sa mirnim dostojanstvom. Pri tome nijedan pojedini deo nije neproporcionalan u odnosu na ukupan izgled.

 

Karakteristika: Građa tela je obeležje snage i aktivnosti. Nije zdepast i bez bilo kakvog traga grubosti. Izraz je od najvećeg značaja. Ako posmatramo relevantne oznake one su obeležene savršenom uravnoteženošću i pozitivnom zajedničkom postavkom lobanje i ličnog dela, kroz veličinu, formu, boju i položaj očiju, i korektno usađenim i pravilno nošenim ušima.
Narav: Prijateljska, bez bilo kog traga nervoze i agresivnosti.

Glava i lobanja: Osobenost glave je od velikog značaja. Ona mora biti posmatrana u odnosu na veličinu tela. Posmatrana od napred ili sa strane iskazuje se glava sa jednim dobro zatupastim, suvo izrezanim klinom, glatkih spoljašnjih linija. Lobanja je ravna i postepeno se postrano sužava u ravnu liniju od ušiju do vrha, crne nosne pečurke, bez isticanja kostiju obraza, a njuška nije ni debela ni špicasta. Iz profila gornje linije lobanje i ličnog dela su paralelne, ravne i gotovo iste dužine. One su razdvojene blagim ali ipak primetnim stopom. Srednje tačke između unutrašnjih očnih uglova (to je istovremeno centar korektno postavljenog stopa), predstavlja središnu tačku uravnotežene dužine glave. Završetak ravne, dobro zaobljene njuške je zatupast, nikada kvadratičan. Donja vilica je snažna i dobro oblikovana. Dubina lobanje od nadočnih lukova do donje ivice donje vilice nije prevelika.
Nosna pečurka u načelu crna.

Oči: One su veoma značajno obeležje i daju psu umiljat izgled. Srednje velike (ni u kom slučaju vrlo male), postavljene nešto ukoso, bademaste, tamno kestenjaste, izuzev kod blu-merla, kod kojih su oči često (jedno ili oba potpuno ili jedno ili oba delimično) plave ili plavo tačkaste. Izraz je pun inteligencije, sa živahnim i opreznim pogledom kada je pas na oprezu.

Uši: Male, usađene niti blizu niti daleko jedno od drugog, u mirovanju unazad postavl­jene, ipak čim se probudi pažnja nošene su ka napred i poluuspravne, pri čemu su dve trećine uha uspravne, a gornja trećina je prirodno preklopljena napred do ispod vodoravne linije preloma.

Zubalo: Zubi su dobre veličine, vilice snažne sa perfektnim, pravilnim i potpunim makazastim zubalom pri čemu sekutići gornje vilice bez razmaka prekrivaju sekutiće donje vilice. Zubi stoje vertikalno u vilici.

Vrat: Mišićav, pun snage, prikladne dužine, dobro zaobljen.

Prednje noge: Lopatice kose i dobro uglovane. Prednje noge ravne i mišićave, pri čemu laktovi nisu niti na unutra niti na napolje postavljeni. Kosti nisu prejake.

Telo: U odnosu na visinu grebena nešto je duže. Čvrsta leđa sa blagim zaobljenjem iznad slabinskog dela. Rebra dobro zaobljena. Duboke grudi, pri tome iza plećki prilično široke.

Zadnje noge: Butina mišićava, suva i žilava. Koleni zglob dobro uglovan. Skočni zglob nisko postavljen i pun snage.

Šape: Ovalne sa dobro napunjenim tabanima. Prsti na prednjim šapama dobro, a na zadnjim nešto manje opruženi i prikupljeni jedni uz druge.

Rep: Dug, njegov koštani kraj dopire najmanje do skočnog zgloba. U mirovanju nošen opušteno i blago zavijen na vrhu. Pri uzbuđenju može biti nošen nešto višlje, ali nikad iznad leđne linije.

Kretanje: To je očigledna, karakteristična osobina rase. Dobro građen pas nikad ne okreće laktove u polje, ipak prednje šape se pri kretanju umereno približavaju. Isprepletano, ukršteno ili kotrljajuće kretanje maksimalno je nepoželjno. Posmatrano od
pozadi zadnje noge su od skočnog zgloba do zemlje paralelne, ipak ne preblizu jedna dru­goj. Posmatrano sa strane kretanje je tečno. Snažne zadnje noge sa jakim potiskom. Poželjan je odgovarajuće dug iskorak, koji treba da je lak i bez napora.

Dlaka: Odgovara linijama koje ocrtavaju telo, veoma gusta. Pokrovna dlaka je ravna, tvrda na dodir. Podlaka meka kao krzno i veoma gusta, potpuno pokriva kožu. Griva i kragna bujno odlakani. Na njuški i licu, kao i vrhovima ušiju ravna i kratka. Osnova ušiju sa dugom dlakom. Prednje noge dobro odlakane. Na zadnjim nogama iznad skočnog zgloba dobro odlakane, ispod je kratka i ravna dlaka, rep odlakan veoma bogato.

Boje: Tri priznate boje: karbonizirano-bela, trobojna i blu-merl.

Karbonizirano-bela: Svako šatiranje od svetlo-zlatne do satenske-mahagoni ili šatirana karbonizirana. Svetla boja slame ili krem boja su maksimalno nepoželjne.
Trobojni: Preovlađuje crna sa bojama satena sa ponekim paležom na nogama i glavi. Nepoželjni su crveni refleksi na crnoj podlozi.
Blu-merl: Preovlađuje jasna srebrnasto-plava, sa crnim flekama ili crno-mramorastim paležom. Na sedlu su poželjne oznake boje kore za štavljenje kože ali njihovo odsustvo ipak ne treba kažnjavati. Maksimalno su nepoželjne velike crne fleke, boja škriljca ili rđasti odsjaj na pokrovnoj dlaci ili u podlaci.
Sve predviđene boje mogu imati više ili manje, za kolija tipične bele oznake. Dozvoljene su sledeće pozicije belih oznaka: ćela ili delimično bela kragna, bela prsa, noge i šape, beo vrh repa. Na ličnom delu i/ili na lobanji srne biti bela lisa.

Veličina: Visina grebena - mužjaka 56-61 cm, ženka 51-56 cm.

Mane: Svako odstupanje od predviđenih tačaka treba smatrati greškom čija ocena zavisi od stepena izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.