Bernardinac

Poreklo
Benandinac potice iz Svajcerske. Rasa je nastala 980. godine u Samostanu sv. Bernharda, kojeg je osnovao otac Bernhard od Mentone. Fratari su, verovatno, starog tibetanskog mastifa ukrstali sa dogama i brdskim pirenejskim psima.
Pažljiva i stalna selekcija dala je tog divnog psa, čiji je lik prvi put prikazan na nekom  grbu iz 1350 godine. Ti psi su u pocetku cuvali manastir pre nego sto su, pocev od XVII veka, poceli da ih obucavaju, da spasavaju putnike izgubljene u planini, zato su oni cesto predstavljani sa burencetom punim rakije privezanim za njihov vrat. Cuveni bernandinac Beri, koji je ziveo u proslom veku, uspeo je da na planini spase 40 ljudskih zivota.
Njegovi podvizi i njegova popularnost psa za spašavanje zalutalih osoba datira negdje od 1600 godine.

Temperament
Bernardinac je pas za spasavanje. Englezi ga nazivaju svetac, jer su ovim psima svojstvene sposobnosti da unapred osete lavinu, nevreme i zemljotrese. Nasledna nastrojenost ove pasmine za rad na polju spasavanja odgovara darovitosti pticara ili lovackog psa u podrucju lova. Mada je bernandinac svojom upotrebom u snegu postao legenda, danas je cuvar kuce i strpljivi prijatelj dece, koju stiti uocavajuci opasnost i neustrasivo ih brani. Zahvaljujuci velicini i snazi, bernandinac se ne boji nijednog protivnika. Pored svojih karakternih kvaliteta, ovaj pas objedinjuje lepotu, stabilnost i sposobnost prilagodjavanja svakoj klimi, pa ga zahvaljujuci tome zele mnogi prijatelji pasa kao svog prtioca, cuvara i zastitnika. Ovaj pas je razborit, miran i drustven, nezan i umiljat, bezgranicno odan, obozava decu. Potrebno mu je mnogo vezbe i kretanja, a odrzavanje njegove dlake zahteva energicno i cesto cetkanje
Bernardinci su po prirodi robusni. lako mirni, znaju ponekad i ugristi. To će učiniti samo kad osjete ozbiljnu opasnost, jer su inače dobrodušni i imaju visok prag izdržljivosti. Mogu se koristiti kao čuvari, jer svojom, poštovanja vrednom spoljasnjoscu izazivaju nelagodu i deluju pre svega preventivno.
Bernardinac je životinja koja voli udobnost. Nije grubijan, iako je samouvjeren i rijetko će ga kada napasti neki drugi pas. Bernardinac je osjetljiv i privržen čovjeku, stoga je preporučljivo da, ukoliko živi na slobodi, barem jedan sat dnevno bude uz porodicu. lako je to razborit pas, poput djeteta se oduševi svaki puta kad se netko od ukućana vrati svom domu. Od silne radosti može nekoga i srušiti na tlo. Vrućinu podnosi puno teže nego hladnoću, stoga mu treba prostor u sjenci.
Fizicke karakteristike
Ovaj pas ima impresivnu glavu, sa sirokom lobanjom, pomalo zaokrugljenom, i sa naznacenim ceonim usekom. Njuska je kratka, sa sirokim crnim nosem, sa dobro otvorenim nozdrvama i sa jako razvijenim usnama koje su pomalo spustene. Kada je pas u budnom stanju, onda ima naborano celo. Oci su dosta velike, smedje, umiljatog i dobrocudnog pogleda. Usi su siroke u korenu, dobro priljubljene uz glavu. Vrat je veoma snazan sa karakteristicnim podvratkom. Ledja su siroka, grudni kos dosta dubok, prednje noge su prave i cvrste, straznje dobro razvijene, a bedra jaka. Rep je sirok u korenu, spicast pri vrhu, spusten je kada je pas u stanju mirovanja, a malo povijen kada je na delu. Šape su bele,široke i zatvorene. Kao i većina velikih pasmina bernarinci imaju predispozicije za displaziju kukova.
Razlikuju se bernandinci sa dugom i pomalo talasastom dlakom i bernandincisa kratkom, veoma zbijenom, pravom i glatkom, malo duzom na repu i na bedrima. Dlaka je bele boje, sa ridjim ili crveno ridjim mrljama, ili obrnuto, sa ridjom bojom koja je vise zastupljena od bele. Dozvoljeno je da dlaka bude malo prosarana crnom. Grudni kos, sape, vrh repa, traka oko njuske i okovratnik su uvek beli. Maska je crna do ociju dok su usi pozeljne da budu tamne nijanse. Nisu dozvoljeni suvise laka konstitucija, lose stabilnosti, beli delovi dlake koji nisu u skladu sa standardom, prognatizam. Na danasnjim izlozbama sudije bernandince ocenjuju na sasvim razlicite nacine, sto dovodi u nedoumicu mnoge izlagace i ljubitelje ove rase. Cesto se desava da pas koji se u svojoj zemlji odlicno kotira, van granica svoje zemlje bude deplasiran. Tako izgled psa cesto zavisi od toga u kojoj zemlji zivi odgajivac.
Nega
Bernandinac se lako prilagodjava na zatvoren prostor ukoliko se dovoljno seta. Mogu da zive I u dvoristu, ali radije provode vreme sa porodicom. Uglavnom, tesko im pada vrucina, pregrejane prostorije I voznja automobilom. Svakodnevne duge stenje su potrebne da se ovaj pas odrzi u dobroj psiho – fizickoj kondiciji. Stenad ne treba previse trenirati, sve dok im se kosti u potpunosti ne razviju. Dovoljne su kratke setnje I igra dok pas ne stasa, a to je sa dve godine zivota. Takodje, vazno je stene socijalizovati sa ostalim psima I ljudima.
Visina 61 – 70 cm
Tezina 50 – 91 kg.
Zivotni vek je do 10 godina